OTKRIVENO NA KOJI NAČIN SU TARABIĆI VARALI SRBE! Ništa nisu pogodili sem JEDNOG - postali slavni zbog NJEGA?

Za jedne, Tarabići su ljudi koji su znali sve unapred. Za druge, simbol narodne mudrosti i vere u sudbinu. A za treće, naročito za istraživače i istoričare, primer kako mit nastaje, širi se i prilagođava potrebama vremena. Jer kada se pažljivo pročitaju pisani tragovi i uporede sa istorijskim činjenicama, postaje jasno da Kremansko proročanstvo nije nastajalo odjednom, već je decenijama dograđivano, menjano i osavremenjavano, često u skladu sa političkim interesima i aktuelnim događajima.

Proročanstva koja stižu sa zakašnjenjem

Jedna od najčešće ponavljanih tvrdnji jeste da su Mitar i Miloš Tarabić još u 19. veku prorekli velike ratove, pa čak i Treći svetski rat, uz utešnu poruku da "mi u tom ratu nećemo ratovati, nego će se drugi tući preko naših glava".

Problem je, međutim, što se Prvi svetski rat u Kremanskom proročanstvu pojavljuje tek 1915. godine, dakle godinu dana nakon što je već počeo, i to u tekstovima objavljenim posle smrti Tarabića.

"Na osnovu pisanih tragova došao sam do zaključka da se praktično nijedno proročanstvo slavnih Tarabića nije pojavilo pre događaja na koji se odnosi. To su takozvana retrodatirana proročanstva", rekao je beogradski publicista Voja Antonić pre desetak godina u razgovoru za Telegraf.

Tek nakon završetka Prvog svetskog rata pojavljuju se tvrdnje da su Tarabići navodno pogodili i godinu njegovog kraja, ali i da su rekli kako posle toga više neće biti ratova.

Ako bi se to prihvatilo kao istina, po Tarabićima ne bi bilo ni Drugog svetskog rata, a kamoli Trećeg.

Priča o Trećem svetskom ratu pojavljuje se još kasnije, tek početkom 21. veka, u knjigama autora koji su tvrdili da su pronašli "originalni rukopis" Kremanskog proročanstva. Njegova autentičnost nikada nije potvrđena.

Kralj ih učinio popularnim

Tarabići verovatno nikada ne bi postali nacionalna senzacija da nije bilo kralja Milana Obrenovića. Kada je krajem 19. veka rešio da se razvede od kraljice Natalije, suočio se sa snažnim otporom ministara i javnosti.

Izlaz je pronađen u proročanstvu.

Kralj je saopštio da su Tarabići iz Kremne "videli razvod" i da je to sudbina kojoj se ne može pobeći. U tadašnjem društvu, gde su proročanstva i "božja volja" imali veliku težinu, taj argument je bio dovoljan.

"Ma koliko to danas zvučalo naivno, taj izgovor je bio uspešan i savetnici su prihvatili kraljev zahtev", objasnio je Antonić.

Tu priču je kasnije u javnost plasirao Pera Todorović, urednik "Malih novina", prvog srpskog tabloida. Upravo tada Kremansko proročanstvo počinje da se širi, dobija nova izdanja i nova "predviđanja".

Dolazak crvenog kralja

Saga o Tarabićima nastavila se i posle Drugog svetskog rata. U tekstovima koji se pojavljuju tek nakon što je Josip Broz Tito već učvrstio vlast, Tarabićima se pripisuje proročanstvo o dolasku "crvenog kralja".

"Zanimljivo je da se to proročanstvo nigde ne pominje dok Tito već nije bio na vlasti", primećuje Antonić.

Tokom devedesetih godina, Kremansko proročanstvo se ponovo prilagođava. Delovi o tome kako će Srbe "voleti svi narodi" menjaju se u najave novih ratova, posebno u Bosni.

U isto vreme pojavljuju se i tvrdnje da će Srba ostati toliko malo da će "svi moći da stanu pod jednu šljivu". Prema Antoniću, ovo proročanstvo se prvi put pojavljuje u hrvatskom "Jutarnjem listu", a tek kasnije ulazi u domaća izdanja.

Ni 5. oktobar 2000. godine nije prošao bez Tarabića. U javnosti se pojavljuje priča da su navodno prorekli dolazak čoveka čije je prezime isto kao i mesto njegovog rođenja, što je povezano sa Vojislavom Koštunicom iz sela Koštunići.

Istina je, međutim, da Koštunica nije rođen u tom selu, ali to nije sprečilo da se proročanstvo primi u narodu.

Jedino proročanstvo koje delimično stoji

U moru navodnih predviđanja, Voja Antonić izdvaja samo jedno koje se može smatrati delimično tačnim i za koje postoji trag da je zapisano pre događaja.

Reč je o tvrdnji da će se "loše završiti skupština koja će se sastati o Mitrovu dne", što se povezuje sa atentatom u Narodnoj skupštini 1928. godine.

"Od više od 120 proročanstava koja se pripisuju Tarabićima, samo za ovo može da se kaže da je, uz veliku rezervu, delimično tačno", rekao je Antonić.

Sve ostalo, zaključuje on, nastajalo je naknadno, kao kombinacija narodnih priča, političke propagande i senzacionalizma.

"Fondacija Džejmsa Rendija nudila je milion dolara onome ko dokaže da ima proročke moći. Za dvadeset godina niko nije uspeo da uzme taj novac", podsetio je Antonić.

Ipak, mit o Tarabićima i dalje živi. Možda baš zato što u vremenima nesigurnosti nudi iluziju reda, smisla i utehe. Čak i onda kada je jasno da su proročanstva nastajala tek nakon što je istorija već ispisala svoj tok.

(Espreso/blic žena/prenela PV)